Možda se pitate koliko dugo je dozvoljeno čuvati brašno i koristiti ga po otvaranju?

Ovim tekstom ćemo vam dati određene smernice za čuvanje i skladištenje brašna.

Kao i većina drugih namirnica i brašno ima svoj rok trajanja.

Većina brašna ostaje sveža 3-8 meseci na sobnoj temperaturi, a najčešće traju i duže nakon isteka roka.

Rok trajanja određenog brašna zavisiće od tipa brašna i načina na koji se skladišti.

Klasična bela brašna ( tip 400 i 500) najčešće ostaju duže sveža u odnosu na integralna brašna ( od celog zrna), što je uslovljeno načinom obrade.

Naime, bela brašna su visoko rafinisana, što znači da je zrno oslobođeno mekinja i klica i ostaje samo skrobni endosperm, a za razliku od toga integralna brašna u sebi sadrže sva tri dela zrna-mekinje, klice i endosperm.

Mekinje i klice su bogate uljima čineći time integralna brašna podložnija kvarenju. Kada integralna brašna, bogata uljima, izložimo svetlosti, vlazi ili vazduhu, dolazi do bržeg kvarenja, što uzrokuje neprijatan miris i ukus.

Takođe brašna koja u sebi ne sadrže gluten obično imaju veću količinu masti i vlage, te su stoga sklonija propadanju u odnosu na bela brašna.

Za trajanje brašna važan je i način skladištenja. Smatra se da je za brašno sigurno ukoliko stoji na sobnoj temperaturi, ali u tom slučaju bi bilo najbolje držati ga u hermetički zatvorenoj posudi, na tamnom i suvom mestu, kako bi mu se očuvala svežina.

Skladištenje brašna u frižideru ili zamrzivaču produžava rok trajanja brašnu. Tako npr. belo brašno traje 6-8 meseci ukoliko se skladišti na sobnoj temperaturi, a ukoliko ga držimo u frižideru rok trajanja mu se može produžiti na 1 godinu, dok se zamrzavanjem rok trajanja produžava na 2 godine.

Ukoliko se brašno drži u frižideru potrebno je voditi računa da ne dođe u kontakt sa vlagom i vodom, kako bi se preveniralo stvaranje buđi. Ovo je opet najbolje sprečiti upotrebom hermitički zatvorenih posuda.

Brašna skladištena u frižideru ili zamrzivaču, pre upotrebe bi trebalo da dostignu sobnu temperaturu, kako bi se izbeglo zgrudnjavanje.

Najbolji način da utvrdimo da li je brašno i dalje ispravno jeste mirisanjem.

Sveže brašno ima neutralan miris, dok neispravno brašno ima ustajao, plesnjiv ili kiseo miris.

Ukoliko se desi da se brašno ukvari, ne mora se odmah baciti, može se iskoristiti na neke kreativne načine za pravljenje neprehrambenih stvari, kao što su domaći plastelin ili lepak.

Pustite mašti na volju…

The post Čuvanje brašna appeared first on Nase Dobro.

Različiti životni izazovi nam mogu poslužiti za probijanje sopstvenih granica, mogu biti mesta za prevazilaženje nekih starih obrazaca mišljenja, ponašanja, uverenja…

Ova tema je uvek škakljiva, jer ne postoji niko ko nam može reći koliko je taj skok u nepoznato i za nas neistraženo, dobar i poželjan tj. koliko nosi benefita, a koliko manjkavosti. To, na žalost, ili na sreću svako mora sam za sebe da otkrije.

Ta zona komfora u kojoj svi često volimo da boravimo je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane deluje zavodljivo jer pruža utehu i osećaj sigurnosti zbog boravka u poznatom, a sa druge strane drži nas na istom mestu, ne pruža mogućnost rasta i razvoja, širenja vidika.

Ono što znam iz svog iskustva jeste da ništa što je „na silu“ nije dobro, pa isto to mogu reći i na ovu temu. Puno se danas govori o izlasku iz svoje sigurne zone, zone komfora, ali s druge strane ne postoje smernice za to. Kao što nijedan čovek nije isti, tako će nam se i način i tempo probijanja sopstvenih granica razlikovati. I to je ono što je lepo. Verujem da je sve to deo našeg puta, puta koji nema neki određeni cilj i nema kraj, pa je to nešto što me uvek uteši kada pomislim da negde kasnim, da nešto još uvek nisam postigla i kada „neurotično“ mislim da bi stvari trebalo da budu onakve kakvim sam ih ja zamislila.

Ceo naš život je smena suprotnosti, dobrog i lošeg, plime i oseke, noći i dana… i na taj isti način funkcionišemo po pitanju svega. U tom smislu, lepo je nekada boraviti u svom osećaju sigurnosti i tu upijati negujuću energiju, koju smo osećali kao male bebe u naručju svojih roditelja, a opet lepo je i iskočiti nekada u nepoznato (poznavajući svoje granice), doživeti taj nalet adrenalina i straha i pogledati u oči ( po hiljaditi put) tog našeg najvećeg neprijatelja, zvanog strah, videti da se u stvari i nismo imali čega bojati. Razbijajući iluziju osećamo se moćno i snažno…. Sve do naredne prilike kada ćemo se opet sklupčati u našoj zoni komfora i čekati da oluja prođe.

Na kraju krajeva to je tako ljudski 🙂

Promena je jedina konstanta.

Nemojte biti strogi prema sebi, već prihvatite sve svoje životne faze kao deo svog puta.

Do sledećeg pisanja…budite nežni prema sebi i drugima. Ne osuđujte, prihvatajte.

Promena se krije u prihvatanju 😊

The post Sigurnost VS Nesigurnost appeared first on Nase Dobro.

O ovome najbolje može da posvedoči svako od nas, baš u trenucima kada se one jave… Nekada su ta osećanja toliko intenzivna da nam se čini da će nas preplaviti. Upravo zbog toga pišem ovaj tekst, kako bih pojasnila šta su to emocije i na koji način bi trebalo da ih posmatramo i da ih praznimo.

Emocije su vibracije koje se javljaju u našem telu povodom nekih događaja, našeg razmišljanja…Većina ljudi smatra da postoje negativne i pozitivne emocije, ali upravo ovo poimanje emocija ljude dovodi u stanje patnje. Svaka emocija je ok. I svaka emocija je prolazna. To je njihova karakteristika. Ono što nas plaši kod iskušavanja određene emocije jeste naš stav koji imamo o njoj- smatramo je dobrom ili lošom, odnosno naše razmišljanje na temu emocija. A emocije su upravo nešto što jedino telom ( telo osećaja tj. emotivno telo) možemo doživeti, a nikako umom, te bi stoga trebalo voditi računa o tome da svaki put kada se pojavi neka emocija, um ostavimo po strani. Upravo je um taj koji voli da stvara podele na dobro i loše, koji osuđuje, kritikuje…

Sve emocije su ok, tj. sve emocije služe svrsi i podjednako su važne. Ukoliko ne dozvolimo emocijama da se prazne, ukoliko ih ne priznajemo tj. potiskujemo ih one će naći put da se ispolje, jer ta se energija ne može uništiti. U krajnjem slučaju dugoročno potiskivanje i ne priznavanje sopstvenih emocija vodi u bolest. Dakle, upravo suprotno našim strahovanjima da će nas određena intenzivna emocija odvesti u stanje bolesti, potiskivanje iste nam to može doneti.

Ono što možda često može da nas zbuni jeste pojavljivanje određenih emocija van logičnog konteksta, ali upravo to je ono što nam potvrđuje da se emocija ne može uništiti i nestati, već se mora ispoljiti kad tad. I često u momentima kada nam se čini da je sve dobro, mirno… pojave se neke emocije koje ne možemo da povežemo sa datom situacijom, to je upravo iz razloga što ih nismo prožeiveli onda kada je trebalo.

Emocije su kao voda- protočne. Naš zadatak je, kada se emocije pojave, da ih primetimo i dozvolimo im da budu. One će trajati neko vreme i otići, kao i voda. Ukoliko im ne dopuštamo da budu, one će ostati negde u nama i tražiti način da se ispolje. Ali to će onda više ličiti na ustajalu vodu, vodu koja se usmrdela… Stoga bi trebalo pažljivo da postupamo sa sobom i svojim emocijama i da uvažavamo svaki aspekt našeg bića podjednako bez straha, etiketiranja i osude.

The post Emocije appeared first on Nase Dobro.

Jedna takva namirnica je i kukuruzno brašno.

Ono daje koži potrebnu masnoću, dubinski je hrani i osvežava.

Kukuruzno brašno se zbog svoje abrazivne strukture može koristiti kao piling za lice i celo telo.

Piling: Procedura je vrlo jednostavna, pomešati 1-2 kašike brašna sa vodom i laganim pokretima utrljavati kako bi se skinuo izumrli sloj ćelija. Smesa se može ostaviti na licu i telu 10ak minuta kako bi koža upila sve nutrijente kukuruznog brašna. Ovakav piling je možda bolji za masniji tip kože, a ukoliko vam je koža više suva onda se kukuruzno brašno može pomešati sa maslinovim uljem.

Takođe od kukuruznog brašna može se napraviti i maska za lice.

Maska: Pomešaju se 2 kašike kukuruznog brašna sa malo mleka ( 2-3 kašike) i kašikom meda, tako da se dobije gusta smesa i nanese se na lice. Maska se drži oko 15 minuta i ispira se mlakom vodom.

The post Kukuruzno brašno u službi lepote appeared first on Nase Dobro.

Ovo je, na žalost, nepobitna činjenica, do koje je došlo osiromašenjem zemlje. Naime, zemlja danas je mnogo siromašnija važnim nutritijentima u odnosu na period od pre 50ak godina.

U prilog tome ide i istraživanje koje je rađeno na Univerzitetu u Teksasu, od strane profesora Donalda Dejvisa, sa odeljenja za hemiju i biohemiju. Ovo istraživanje sa svojim timom istraživača profesor Dejvis je 2004. godine dokazao u studiji koju je objavio u  Journal of the American College of Nutrition.

Naime, koristeći podatke o prehrani američkog ministarstva poljoprivrede u ovom ispitivanju utvrđeno je da je od 1955. godine do 1999. godine za 43 vrste povrća opala vrednost 13 vrsta nutritijenata (koliko su obuhvatili svojim istraživanjem), a veliki pad bio je primetan u količini proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, riboflavin (vitamin B2) i vitamin C. Prema Dejvisu najverovatnije postoji i smanjenje nutrijenata kao što su magnezijum, cink, vitamin B6, vitamin E, dijetetska vlakna i fitohemikalije, ali ovo nije bilo mereno pedesetih godina.

Zahtevi tržišta su sve veći,a ovo uslovljava nemarno ophođenje prema agrokulturi i na koncu i prema krajnjem potrošaču. Zemljišta su osiromašena intenzivnom poljoprivredom, voće i povrće se podvrgava brojnim tretmanima kako bi postalo otpornije, a za pospešivanje njihovog rasta koristi se širok spektar đubriva. Semenke koje se biraju moraju biti u skladu sa standardizovanim normama iako to negativno utiče na nutritivnu vrednost i samu sortu biljke. Finalni proizvod-voće i povrće kupljeno u marketima nije ništa drugo do „spolja gladac, a iznutra jadac“.

Mnogo bolja opcija od konvencionalnog đubriva je korišćenje organskih metoda za povećanje gustine hranljivih materija. Upotreba organskog đubriva automatski poboljšava sastav mikro i makro nutritijenata.

Ono što bi svakako trebalo da znamo jeste da je voće i povrće i dalje neprocenjiv izvor hranljivih sastojaka i korisnih fitohemikalija, koje ne možemo dobiti u drugim namirnicama ili ih zameniti suplementima. Stoga bi trebalo da se trudimo da osvešćujemo sebe po pitanju potrošačkih navika i da kupujemo hranu od proizvođača koji se brinu o kvalitetu svog zemljišta i na taj način proizvode hranu bogatu nutrijentima. Možemo npr. da kupujemo od organskih poljoprivrednika ili lokalnih proizvođača kod kojih je kraći lanac snabdevanja hranom, kojim se postiže da se isporuči sveža hrana sa više hranljivih materija.

Kada budemo uvideli da smo neraskidivo vezani sa prirodom i da svako narušavanje prirodnih tokova i njenih kvaliteta direktno utiče na naše živote, pravićemo svesne odabire namirnica i time dugoročno uticati na poboljšanje kvaliteta svog života i života budućih generacija.

Odgovoran prema sebi = odgovoran prema drugima.

Izbor je uvek samo na nama!

The post Da li su voće i povrće danas istog kvaliteta kao nekad appeared first on Nase Dobro.

U današnje vreme sve više je gojaznih ljudi, a samim tim i sve više bolesnih ljudi. Kardiovaskularne bolesti, dijabetes i mnoga druga oboljenja čest su pratilac gojaznosti.

U mnogobrojnim istraživanjima primećeno je da je mnogo veći broj gojaznih u današnje vreme među siromašnim stanovništvom, nego kod onih sa višim standardom.

Zvuči paradoksalno, ali je tako. Sve je više procesovane hrane, jeftine hrane i one lake za spremanje, koja u svojoj osnovi ne sadrži dovoljnu količinu hranljivih materija, već samo „prazne“ kalorije.

Neuhranjenost je veliki problem današnjice i ide ruku pod ruku sa gojaznošću. Prisutan je veliki broj neuhranjene,a gojazne dece, kao i dece zaostale u razvoju. Dakle dovoljna količina hrane u današnje vreme nije garant neuhranjenosti.

U pitanju je nedovoljan unos kvalitetnih i hranljivih sastojaka.

U Britaniji je rađeno istraživanje gde su Istraživači uporedili 4 studije koje su rađene među britanskom decom rođenom 1946., 1958., 1970. i 2001. godine, kako bi uvideli kako se menjala težina, visina i BMI (body mass index), kod dece u različitim dekadama.

Analizirali su cifre prema socijalnim standardima da bi uvideli kako su se promene u težini i visini odražavale na decu iz različitih socijalnih miljea.

Ono što je bilo upadljivo je da su deca iz nižih socio ekonomskih klasa, a  rođena 1946. godine imala nižu prosečnu težinu,  dok su deca iz tih istih klasa, rođena 2001. godine imala veću prosečnu težinu.

Ovakvo stanje stvari može se promeniti povećanom svešću o izboru hrane koju konzumiramo.

Organska hrana je hrana bogata mikro i makro nutrijentima. Kada su u pitanju biljke one ove biogene elemente dobijaju iz zemljišta. Dakle zemljište je to koje je potrebno da bude bogato ovim nutrijentima, kako bi i sama biljka kasnije posedovala iste kvalitete.

U konvencionalnoj proizvodnji, tretiranjem zemljišta veštačkim đubrivom, rizikujemo da biljka ne dobije dovoljnu količinu esencijalnih elemenata, što uzrokuje različite fiziološke poremećaje u metabolizmu biljaka.

Trudimo se stoga da podignemo svest o tome koliko je izbor namirnica u svakodnevnoj ishrani važan za očuvanje našeg zdravlja, a posledično i zdravlja cele planete.

Zemljište koje nije tretirano veštačkim đubrivom, biljke koje nisu prskane pesticidima i ostalim hemijskim preparatima, obezbediće nam zdravu zemlju, zemlju pogodnu za uzgajanje zdravih, hranljivih namirnica, a konzumacija ovakvih namirnica će pozitivno uticati na naše zdravlje.

The post Veza između gojaznosti i siromaštva appeared first on Nase Dobro.

Želim vam svima da otkrijete svoju praksu putem koje dolazite u stanje ljubavi prema sebi.

The post O jogi, ljubavi prema sebi i našim dužnostima appeared first on Nase Dobro.

Ho’oponopono je jedna od tih tehnika i dolazi sa Havaja. Njeno značenje je „činiti ispravno“ ili „ispraviti grešku“ i to je baš ono što postižemo praktikovanjem ove tehnike.

Tehnika se proširila svetom kada je objavljena knjiga ,,Nulte granice,, dr Joe Vitalea i dr Ihaleakala Hew Lena.

Joe je 2004. godine čuo za neobičnog psihologa koji je izlečio celo odeljenje zatvorske psihijatrijske bolnice na Havajima iako nikada nije održao ni jednu seansu sa pacijentom licem u lice. Joe je potražio neobičnog psihoterapeuta.

Bio je to dr Hew Len koji je pacijente izlečio koristeći se drevnom havajskom tehnikom Ho’oponopono. Dr Len je u držvavnoj bolnici na Havajima radio tri godine, na odeljenju za psihijatrijski obolele kriminalace. Tu su bili smešteni počinioci najtežih krivičnih dela- ubistava i silovanja. Psiholozi su posle mesec dana rada napuštali bolnicu, a većina osoblja je bila na čestim bolovanjima, da bi na kraju i sami otišli.

Zaposleni na odeljenju strahovali su od napada pacijenata. Stanje na odeljenju bilo je u najmanju ruku zabrinjavajuće. Posle samo nekoliko meseci od dolaska dr Lena u bolnicu, najtežim pacijentima koji su bili u lancima, dozvoljeno je da slobodno hodaju, a drugima, koji su bili pod teškim sedativima, smanjena je doza lekova. Neki od pacijenata za koje se mislilo da nikada neće biti pušteni bili su oslobođeni! Pored toga i osoblje je počelo da uživa u radu na odeljenju, tako da su se odstustva i bolovanja smanjila. Nakon nešto više od tri  godine, ovo odeljenje je zatvoreno!

Suština je da uvidimo našu odgovornost u „problemima“ sa kojima se susrećemo, dakle shvatamo da mi nismo krivi za „probleme“ koji nam se dešavaju, ali ukoliko želimo da ih rešimo, na način da nam se oni više ne pojavljuju, moramo prihvatiti punu odgovornost za njih.

Izgovaranjem 4 reči, ova tehnika stupa na delo. Te reči su: žao mi je, oprosti mi, volim te, hvala ti. Dok ovo izgovaramo obraćamo se Bogu, Univerzumu, Tvorcu svega što jeste, Beskonačnoj inteligenciji ( zovite to kojim god imenom želite), i preuzimamo odgovornost za određeni „nemili“ događaj, na način da postajemo svesni da je sve ono što je spolja samo projekcija nas i onoga što se nalazi u nama.

Dok govorimo- žao mi je, polako postajemo svesni da nam je žao što nismo znali bolje u tom trenutku da uradimo nešto što bi nas sprečilo da uđemo u tu neprijatnu situaciju. Izgovaranjem reči-Oprosti mi mi tražimo toj višoj sili da nam oprosti za naše tadašnje nerazumevanje te situacije. Dok izgovaramo-volim te osećamo kao da se polako sjedinjujemo sa božanskom energijom i već se stvara taj prijatni unutrašnji osećaj da je sve dobro, baš tako kako jeste, sa izgovaranjem reči-hvala ti, koje izražavaju zahvalnost za sve što se na našem putu samospoznaje dešava, uključujući i te neke događaje za koje naš um smatra da su negativni, postajemo svesni da je to sve deo našeg iskustva kroz koje učimo i rastemo i zahvaljujemo se toj višoj inteligenciji što nam daje upravo to što nam treba, iako umom posmatrano to možda ne deluje tako.

U početku kada se krene sa izvođenjem ove tehnike ponavljanje ovih reči može biti kao puko ponavljanje neke nabubane pesmice, ali samo budite uporni i videćete kako se stvari pred vašim očima menjaju i kako život dobija neki dublji smisao.

Ne moraju se uvek izgovarati sve te reči zajedno. Može biti dovoljno izgovarati reči- volim te i da već osetimo to povezivanje sa božanskom energijom. Senzacije poput osećaja mira, spokoja, radosti koja nije povezana sa spoljašnjim događajima, već ona iskrena, detinja radost…sve su to pokazatelji da kontaktiramo sa svojom dušom, radeći tako u svom najvišem interesu.

The post Tehnika Ho’oponopono appeared first on Nase Dobro.

The post Voće na optuženičkoj klupi appeared first on Nase Dobro.

Svi smo mi bića Prirode, iz nje nastali, kao deo jednog zajedničkog izvora. Čovek je rođen po meri koju je Priroda za njega skrojila, kao što je to isto uradila i sa drugim živim bićima. Sav biljni i životinjski svet je takođe savršeno delo Prirode. Onog momenta kada je čovek počeo da menja svoje okruženje, počeo je da menja i sebe.

Potpuno je jasno da hrana koja ulazi u naš organizam definiše nas na svakom nivou postojanja: fizičkom, mentalnom, energetskom… Taj savršeni sistem počeće da se kvari u nastojanju da „razume“ informaciju koju je dobio. To je kao da u auto koji troši benzin sipamo dizel gorivo. Moramo uvideti da smo mi kao pojedinci dužni da brinemo o sebi na taj način. Ukoliko nam je cilj da ostanemo organska bića, bića Prirode, moramo shvatiti nužnost okretanja organskim-prirodnim izvorima hrane.

The post Organska hrana i organski čovek appeared first on Nase Dobro.