Pratite nas na društvenim mrežama

 

Veza između gojaznosti i siromaštva

Veza između gojaznosti i siromaštva

 

U današnje vreme sve više je gojaznih ljudi, a samim tim i sve više bolesnih ljudi. Kardiovaskularne bolesti, dijabetes i mnoga druga oboljenja čest su pratilac gojaznosti.

U mnogobrojnim istraživanjima primećeno je da je mnogo veći broj gojaznih u današnje vreme među siromašnim stanovništvom, nego kod onih sa višim standardom.

Zvuči paradoksalno, ali je tako. Sve je više procesovane hrane, jeftine hrane i one lake za spremanje, koja u svojoj osnovi ne sadrži dovoljnu količinu hranljivih materija, već samo „prazne“ kalorije.

Neuhranjenost je veliki problem današnjice i ide ruku pod ruku sa gojaznošću. Prisutan je veliki broj neuhranjene,a gojazne dece, kao i dece zaostale u razvoju. Dakle dovoljna količina hrane u današnje vreme nije garant neuhranjenosti.

U pitanju je nedovoljan unos kvalitetnih i hranljivih sastojaka.

U Britaniji je rađeno istraživanje gde su Istraživači uporedili 4 studije koje su rađene među britanskom decom rođenom 1946., 1958., 1970. i 2001. godine, kako bi uvideli kako se menjala težina, visina i BMI (body mass index), kod dece u različitim dekadama.

Analizirali su cifre prema socijalnim standardima da bi uvideli kako su se promene u težini i visini odražavale na decu iz različitih socijalnih miljea.

Ono što je bilo upadljivo je da su deca iz nižih socio ekonomskih klasa, a  rođena 1946. godine imala nižu prosečnu težinu,  dok su deca iz tih istih klasa, rođena 2001. godine imala veću prosečnu težinu.

Ovakvo stanje stvari može se promeniti povećanom svešću o izboru hrane koju konzumiramo.

Organska hrana je hrana bogata mikro i makro nutrijentima. Kada su u pitanju biljke one ove biogene elemente dobijaju iz zemljišta. Dakle zemljište je to koje je potrebno da bude bogato ovim nutrijentima, kako bi i sama biljka kasnije posedovala iste kvalitete.

U konvencionalnoj proizvodnji, tretiranjem zemljišta veštačkim đubrivom, rizikujemo da biljka ne dobije dovoljnu količinu esencijalnih elemenata, što uzrokuje različite fiziološke poremećaje u metabolizmu biljaka.

Trudimo se stoga da podignemo svest o tome koliko je izbor namirnica u svakodnevnoj ishrani važan za očuvanje našeg zdravlja, a posledično i zdravlja cele planete.

Zemljište koje nije tretirano veštačkim đubrivom, biljke koje nisu prskane pesticidima i ostalim hemijskim preparatima, obezbediće nam zdravu zemlju, zemlju pogodnu za uzgajanje zdravih, hranljivih namirnica, a konzumacija ovakvih namirnica će pozitivno uticati na naše zdravlje.

Nema komentara

Ostavite komentar

0