Pratite nas na društvenim mrežama

 

Voće na optuženičkoj klupi

Voće na optuženičkoj klupi

U poslednje vreme se dosta tabuizira voće kao namirnica koja je puna šećera, pa se nerezonski automatski stavlja u isti koš sa svim ostalim proizvodima koji sadrže šećer ( rafinisani šećer).
Za razliku od voćnog šećera rafinisani šećer ne sadrži u sebi ništa osim glukoze i fruktoze u jednakom omeru, dok voćni šećeri u sebi sadrže i gomilu drugih hranljivih materija, vlakana.
Prosti šećeri nas ne zasićuju, brzo se vare i odmah ulaze u krvotok i podižu nivo insulina jako brzo.
Voće sadrži veliku količinu antioksidanata, fitonutrienata, vitamina i minerala, a pre svega vlakana.
Upravo su vlakna ta koja utiču na brzinu varenja hrane, u ovom slučaju šećera. Ona usporavaju proces varenja šećera iz voća i značajno smanjuju nagli skok u nivou šećera u krvi koji se dešava prilikom varenja rafinisanog šećera.
O važnosti korišćenja voća u svakodnevnoj ishrani govori i autor knjiga „Medicinski medijum“, „Hrana koja menja život“, „Isceljenje štitaste žlezde“…, Entoni Vilijem. Naime, ovaj autor, koji je prema Nju Jork Tajmsu broj jedan po prodaji knjiga, govori o tome da bi voće trebalo da bude deo naše svakodnevne ishrane, a naročito ukoliko imamo određene tegobe koje bismo želeli da rešimo.
Knjige koje je napisao razbijaju mnogobrojne tabue i govore o rastućem strahu od voća, koji se perfidno servira ljudima i o tome da bi trebalo da postanemo svesni u kojoj meri je redovna voćna ishrana važna za održavanje našeg zdravlja.
Naime voće ima značajna antibakterijska i antivirusna svojstva, takođe utiče na usporavanje starenja organizma, šećer pokreće svaku našu ćeliju u organizmu, a naročito moždane ćelije, te je stoga važno unositi ga, ali naravno uvek birati pravu vrstu šećera, tj. onu koja dolazi iz voća.
Mnoge su prednosti koje nam pruža voćna ishrana te bi stoga voće trebalo da postane naš svakodnevni saveznik u održavanju zdravlja ili pak lečenju nepoželjnih stanja.
Ono što je sigurno preporuka svih jeste da među voćkama biramo one za koje znamo kako su gajene, idealno bi bilo da budu organskog porekla ili od znanog domaćina, kako bi u što čistijem obliku ušle u naš organizam.

Nema komentara

Ostavite komentar

0