07 nov Sigurnost VS Nesigurnost
Šta smo sve radi da žrtvujemo zarad osećaja sigurnosti?
Različiti životni izazovi nam mogu poslužiti za probijanje sopstvenih granica, mogu biti mesta za prevazilaženje nekih starih obrazaca mišljenja, ponašanja, uverenja…
Ova tema je uvek škakljiva, jer ne postoji niko ko nam može reći koliko je taj skok u nepoznato i za nas neistraženo, dobar i poželjan tj. koliko nosi benefita, a koliko manjkavosti. To, na žalost, ili na sreću svako mora sam za sebe da otkrije.
Ta zona komfora u kojoj svi često volimo da boravimo je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane deluje zavodljivo jer pruža utehu i osećaj sigurnosti zbog boravka u poznatom, a sa druge strane drži nas na istom mestu, ne pruža mogućnost rasta i razvoja, širenja vidika.
Ono što znam iz svog iskustva jeste da ništa što je „na silu“ nije dobro, pa isto to mogu reći i na ovu temu. Puno se danas govori o izlasku iz svoje sigurne zone, zone komfora, ali s druge strane ne postoje smernice za to. Kao što nijedan čovek nije isti, tako će nam se i način i tempo probijanja sopstvenih granica razlikovati. I to je ono što je lepo. Verujem da je sve to deo našeg puta, puta koji nema neki određeni cilj i nema kraj, pa je to nešto što me uvek uteši kada pomislim da negde kasnim, da nešto još uvek nisam postigla i kada „neurotično“ mislim da bi stvari trebalo da budu onakve kakvim sam ih ja zamislila.
Ceo naš život je smena suprotnosti, dobrog i lošeg, plime i oseke, noći i dana… i na taj isti način funkcionišemo po pitanju svega. U tom smislu, lepo je nekada boraviti u svom osećaju sigurnosti i tu upijati negujuću energiju, koju smo osećali kao male bebe u naručju svojih roditelja, a opet lepo je i iskočiti nekada u nepoznato (poznavajući svoje granice), doživeti taj nalet adrenalina i straha i pogledati u oči ( po hiljaditi put) tog našeg najvećeg neprijatelja, zvanog strah, videti da se u stvari i nismo imali čega bojati. Razbijajući iluziju osećamo se moćno i snažno…. Sve do naredne prilike kada ćemo se opet sklupčati u našoj zoni komfora i čekati da oluja prođe.
Na kraju krajeva to je tako ljudski 🙂
Promena je jedina konstanta.
Nemojte biti strogi prema sebi, već prihvatite sve svoje životne faze kao deo svog puta.
Do sledećeg pisanja…budite nežni prema sebi i drugima. Ne osuđujte, prihvatajte.
Promena se krije u prihvatanju 😊
Aida Zonjić
Objavljeno u 11:34h, 15 januaraPredivno napisano i tačno!