24 jan O jogi, ljubavi prema sebi i našim dužnostima
Joga je odavno ušla u moj život i sada već nakon mnogo godina redovnog praktikovanja joge, a i obuke za joga instruktora koju sam u međuvremenu prošla, mogu reći da je ona postala sastavni deo mog života. Ona kod mene spada u onu kategoriju redovne higijene, čijom praksom uspevam da obezbedim za sebe dovoljnu količinu fizičke aktivnosti, kao i svakodnevni rad na sebi. Sada već nakon toliko godina praktikovanja joge ne mogu da zamislim svoj život bez nje. Joga je postala moja unutrašnja potreba, nešto što me uvek vraća na pravi put, što me balansira i olakšava svakodnevno funkcionisanje. Porodični život-život sa decom, ume da bude jako dinamičan i sve te naše svakodnevne interakcije znaju da mi oduzmu dosta energije. Porodični život je nešto što nas s jedne strane ispunjava, puneći nam baterije i dajući nam motiv i elan za svakodnevne obaveze i dugoročne ciljeve, ali isto tako nas često ostavlja umorne i iscrpljene, s čim će se, pretpostavljam, mnoge mame složiti. E baš tu, u tim trenucima u mom životu na scenu stupa joga i dovodi me u kontakt sa sobom, sa onom osobom sa kojom se najmanje susrećem u toku dana. Putem joge, stupam u kontakt sa svojim telom, tu, na toj strunjači se pitam kako sam i šta mi je potrebno, gde grešim i koliko odstupam od svoje autentičnosti, osluškujem poruke tela i učim da prihvatam sebe. Baš ovo o čemu govorim za mene znači ljubav prema sebi. Jedna pauza u toku dana gde ćete stupiti u kontakt sa sobom, koja će vam omogućiti da osluškujete svoje potrebe i postupate prema sebi pažljivo, nežno i savesno, kao roditelj prema detetu, može vam doneti mir preko potreban za nastavak dana i nesmetano funkcionisanje. Mislim da je dužnost svakog od nas da otkrije za sebe šta je to što mu donosi mir, ispunjenje i što ga vraća na pravi put, jer samo tako možemo biti funkcionalni i dobri za sebe, a ujedno i za sve druge.
Želim vam svima da otkrijete svoju praksu putem koje dolazite u stanje ljubavi prema sebi.
Nema komentara